Blog

Štampa
PDF

Vertigo tim protiv ribokradica

Rekli su da će današnji dan biti najtopliji ove nedelje, opet se najavljuje sneg, dan se mora iskoristiti, idemo na vodu!

Vertigo Test Tim

Lokacija: Stari Begej kod Jankovog Mosta

Ciljana Riba: Bandar, Bucov, Štuka

Test Varalica: Micro Blade (3,5cm;3grama)

Iako je dan bio topao, sunce se smenjivalo sa oblacima, samo što vetar nije davao utisak da je baš tako toplo i prijatno. Ali Vojvodina je takva, blago njihanje drveća u gradu, znači na vodi i otvorenom nemilosrdni vetar koji reže do kostiju. Stigli smo na vodu oko 10h. Voda u Starom Begeju je uglavnom prozirna, prema kanalu se polako zamućuje. Probali smo prvo u delu gde je voda baš bistra, a malu varalicu smo dosta lako i daleko zabacivali, i začuđujuće precizno sa obzirom na jak vetar. Probali smo na tamnije dekore, zbog čiste vode, ali bez uspeha. Prema triangli gde se Stari Begej spaja sa kanalom voda se polako muti, pa smo rešili da tu obiđemo nekoliko mesta. Prvih nekoliko zabačaja i osećam lagan udarac i kao da je riba samo pokupila varalicu.. brzo dovlačim ribu do obale.

microbladestuka

Štukica otprilike 30ak cm zakačena za ivicu usta. Nekoliko fotki i brzo je vraćam u vodu. Mislim u sebi, to je to mesto, zabava može da počne! Ali na moje neprijatno iznenađenje, samo par zabačaja posle kačim nešto! Varalica je stala, vučem, žilavo je, tegli se, natežem strunu još jače (drži PowerPro), pojavljuju se plovci, mreža! Postavljena preko cele dužine Begeja. Vučem, teglim, ništa ne pomaže. Nije mi do varalice(iako je prototip), ali iz principa se neću predati, makar morao da se kupam. Zovem druga u pomoć, i trčim da probam sa preke strane da kroz trsku nekako dođem do mreže i varalice. Drug me navodi na mesto gde je mreža vezana dok mi trska koju lomim seče ruke, polako gazim u vodu ali je preduboko nema šanse da je dohvatim. Trčim nazad da probamo drugi metod. Drug kači jig glavu i zabacuje da zakači mrežu, možda je zajedničkim snagama izvadimo. Opet vučemo i teglimo, i ne ide, više mi nije hladno, glava mi je mokra od znoja, skidam kapu. Vetar šiba i povećava tenziju, kroz glavu mi prolazi priča o babi, dedi, repi, povuci potegni a mreža ne izlazi. Okrećem se ka dolmi, a sa dolme nas gleda jedan čiča, gleda nas kako se mučimo. Kaže, ima tu mreža, ima ih sedam, osam, lopovi.. i kao da je sa neba poslat daje nam klupče kanapa, kaže čupaj to napolje. I kako se pojavio tako je i nestao,a mi nastavljamo našu muku i vezujemo neko kamenje i iskrivljeni ekser od raspalih talpi za kanap da se lakše umrsi u mrežu i bacamo. Posle nekoliko pokušaja, uspeli smo konačno da zakačimo mrežu kako treba i teglimo, ali opet ne ide. U to nailazi još ljudi i jedan nam se pridružuje u tegljenju, trojica protiv mreže. Vučemo svom snagom i na kraju čupamo mrežu sa sve trskom za koju je bila vezana. Posle sat i po muke pobeda je naša!

I sad, kad je sve to gotovo, sad na miru seckamo mrežu u sitne komadiće, jer je pokušaj paljenja propao. Posle razmišljam, kome, gde, i za šta idu naše pare od dozvola za pecanje. Dugo razmišljam i o bojkotu dozvola, od kad je pokrenuta tema, da li je opravdan? Unazad 20-ak godina otprilike koliko pecam, uvek sam imao dozvolu. Svake godine sam svedok sve lošijeg stanja na našim vodama, bezakonja, lopovluka i bahatog ponašanja. Moramo biti složni i svi zajedno da se borimo protiv tih lopova, i nesposobnih ljudi na ključnim pozicijama. Bojkot pa nek se zamisle. Nek se pojave sa konkretnim rešenjima, i nek pokažu da se MOŽE boriti protiv ribokradica, onda i tek onda ćemo kupovati dozvole. Dosta je više! BOJKOT!

06.02.2013.

Štampa
PDF

Poštovanje!

Sedimo kući, putevi su ili puni poluotopljenog snega ili su blatnjavi, ispada ledena kiša, riba se povukla u zimovnike, a i da nije priznajte da većinu vas jednostavno mrzi da izađete iz kuće i odete na vodu (čast izuzecima). Pa pošto je takvo vreme, hajde da pričamo o nečemu što će svakome biti korisno kad dođu opet ti lepi topli dani, i krenemo opet redovno da pecamo, pričaćemo o fotografisanju ulova.

Nećemo puno zalaziti u tehnike fotografisanja,podrazumevam da uglavnom svi znaju da koriste fotoaparat. Evo par primera kako ne treba koristiti fotoaparat.

            how-not-to-use-a-camera                             otherside

Bavićemo se fotografisanjem više sa aspekta pravog sportskog ribolovca, poštovanja prema ulovljenoj ribi. Malo ribolovačke etike.

Puno puta me je povredilo i uvredilo kad sam video kakve sve fotografije postavljaju ljudi sa svojim ulovom. Tu je bilo mrtvih smuđeva vec pobelelih i požutelih okačenih na kanap o drvo, ponekad čak i slika očišćene ribe. Posebna kategorija su fotografije u kupatilima, dnevnim sobama, kuhinjama,i to naravno uvek sa vidljivo mrtvom ribom. Viđao sam fotografije sa desetinom smuđeva i to matičnih primeraka, već spremljenih za zamrzivač, u lavorima ili poređanim na kuhinjskom stolu. A to ne samo da nije legalno(ne moram da vas podsećam da je dozvoljeno da se sa vode ponese samo tri primerka plemenite ribe), nego i daje loš primer mladim ribolovcima. Svaka čast ljudima koji mogu tako da love na ovim našim već osiromašenim vodama, ali ako vas je priroda već nagradila na taj način učinite i vi nešto za nju pa ispoštujte i nju i bar taj neki zakonski minimum. I vaša deca i unuci će nekad hteti tako da pecaju.. mislite na njih. Stvar je u poštovanju. Poštovanje ribe koju lovite i poštovanje prirode, jer bez toga nećemo uspeti ni da cenimo ni da sačuvamo to blago koje nam je samo pozajmljeno na jedno vreme, jer i posle nas će neko želeti da uživa u tome i zato nemojmo biti sebični i trgnimo se dok stvarno ne bude prekasno.

Da se vratimo na fotografisanje.. Dakle.. Najbolji trenutak za fotografisanje ulova je odmah nakon izvlačenja iz vode, tad je riba najsvežija u očima joj se vidi život, i često će se desiti da nakostreši i zategne peraja, a od takve fotogafije i takvog trofeja priznaćete nema lepše. Ako već nemate fotoaparat pri sebi i planirate da se slikate kad stignete kući, bilo bi poželjno da je riba živa da bi fotogafija bila lepša, ako i nije, bar se slikajte u dvorištu pored drveta, žbuna ili nešto slično, da se bar donekle dočara to prirodno okruženje. Loš primer daje slikanje ribe na stringeru ili u čuvarci, dobar primer daje fotografija ulova i puštanja ribe. Imajte ove stvari na umu sledeći put kad krenete da fotografišete vaše ulove, zbog vas a i zbog ostalih koji će videti te slike. Hvala na pažnji i do sledećeg posta, BISTRO!

I za kraj nekoliko lepih fotografija:

Štampa
PDF

Decembarski Bucovi

Kada smo rešili taj dan da izađemo na vodu, kao da smo osećali šta će se desiti, da će za koji dan pasti 40+ cm snega i da će nas odseći od naše omiljene vode, Tise. Dan je bio tmuran, naoblačen i nije obećavao puno, ali kao što to obično biva kad se ne očekuje puno bivate iznenađeni i nagrađeni. Evo nekoliko slika sa tog našeg decembarskog pecanja bucova na Tisi, a kako se čini i poslednjeg pecanja za ovu godinu. Iako nisu bili veliki u proseku oko kilogram, jako su se dobro borili i bilo je pravo uživanje pecati ih. Par detalja u vezi pecanja i tehnike: Uglavnom su udarali na tamnije dekore (Perch odnosno bandar (P) dekor se pokazao najbolje), i udarali su na 3 do 5 metara dubine. Dobitni model varalice je bio V-Blade 14. Tehnika pecanja je bila kreni-stani(ruski dzig). Vukli smo varalicu par metara i onda smo pravili pauzu sekundu ili dve, a štap smo držali spuštenog vrha prema vodi. Isključivo u toj pauzi dok je varalica slobodno propadala su bucovi i napadali, i to su bili baš siloviti udarci. Bucovi su nagrađeni za to uživanje što su nam pružili i vraćeni su u vodu. Sve u svemu lepo pecanje. Sad samo čekamo da se ovaj sneg malo otopi i eto Vertigo ekipe opet na vodi, do tada BISTRO!